SRPKINJE NECE NA SELO!!!Čak 260.000 muškaraca u Srbiji NEMA PORODICU!

U vreme kad se u Srbiji više rađalo nego umiralo, ljubavne veze trajale su najviše godinu- dve dana i uglavnom se završavale brakom. Bilo je sramota da se momak i devojka zabavljaju duže, jer bi devojka gubila dobar glas.

Danas ašikovanje traje i po sedam-osam godina, jer momku i devojci "treba" najmanje toliko vremena da utvrde da li im se "slažu karakteri".

To "izučavanje" natenane najčešće dovodi do zasićenja i raskida veze.
Stariji momci i devojke kao najčešći razlog za svoj "slobodan status" pominju težak život i nedostatak novca. Naravno, u pitanju su samo izgovori.

Pre sto pedeset, pa i pre pedeset godina u Srbiji se živelo neuporedivo teže i bez modernih tehnologija  , ali nije bilo epidemije neoženjenih momaka i neudatih devojaka kao danas.

Momci i devojke od 25 godina bili su retkost i važili su za "usedelice", a bračni parovi su imali najmanje po četvoro-petoro dece. Smatralo se, s pravom, da tamo gde ima za dvoje dece ima i za treće.

Zahvaljujući tome Srbija je uspela da preživi užasan biološki gubitak pretrpljen u dva balkanska i dva svetska rata, u kojima je izgubila skoro tri miliona stanovnika. Danas roditelji savetuju kćerke da se ne udaju rano, već da "malo prožive". Bar do tridesete.

Nekad su u srpskim selima najugledniji domaćini bili oni koji imaju najviše dece, a danas se deca sve više tretiraju kao opterećenje za kućni budžet, a sve manje kao bogatstvo.

U Srbiji trenutno živi čak 260.000 muškaraca do 50 godina koji su neoženjeni!

U mnogim selima ostali su samo muškarci koji često bukvalno nemaju  koga da ožene, jer u njihovim selima nema devojaka.

U selima širom Srbije, vec decenijama se sela prazne, deca odlaze u skole, u gradove, tamo nalaze posao, i ostaju, retko ko se vraca nazad na selo, jer nase devojke nece da zive i rade na selu!

Posle završetka osmogodišnje škole devojke masovno beže u gradove, od krava i motike, dok se momci, naslednici imanja, ipak teže odlučuju da koliko-toliko siguran život na očevini, u svojoj kući, zamene za podstanarski život po gradskim sobičcima.

To su uglavnom obrazovani momci, koji devojkama mogu da obezbede normalan I pristojan život

Dzaba price, da tu imaju lepu prirodu, da ne moraju mnogo da putuju i da se maltertiraju sa gradskim prevozom, da i ovde ima para… kada ima i poslova koji su njima teski, ili ih se stide…

IZVOR:Telegraf