SRPKINJE NECE NA SELO!!!Čak 260.000 muškaraca u Srbiji NEMA PORODICU!

U vreme kad se u Srbiji više rađalo nego umiralo, ljubavne veze trajale su najviše godinu- dve dana i uglavnom se završavale brakom. Bilo je sramota da se momak i devojka zabavljaju duže, jer bi devojka gubila dobar glas.
Danas ašikovanje traje i po sedam-osam godina, jer momku i devojci "treba" najmanje toliko vremena da utvrde da li im se "slažu karakteri".
To "izučavanje" natenane najčešće dovodi do zasićenja i raskida veze.
Stariji momci i devojke kao najčešći razlog za svoj "slobodan status" pominju težak život i nedostatak novca. Naravno, u pitanju su samo izgovori.
Pre sto pedeset, pa i pre pedeset godina u Srbiji se živelo neuporedivo teže i bez modernih tehnologija  , ali nije bilo epidemije neoženjenih momaka i neudatih devojaka kao danas.
Momci i devojke od 25 godina bili su retkost i važili su za "usedelice", a bračni parovi su imali najmanje po četvoro-petoro dece. Smatralo se, s pravom, da tamo gde ima za dvoje dece ima i za treće.
Zahvaljujući tome Srbija je uspela da preživi užasan biološki gubitak pretrpljen u dva balkanska i dva svetska rata, u kojima je izgubila skoro tri miliona stanovnika. Danas roditelji savetuju kćerke da se ne udaju rano, već da "malo prožive". Bar do tridesete.
Nekad su u srpskim selima najugledniji domaćini bili oni koji imaju najviše dece, a danas se deca sve više tretiraju kao opterećenje za kućni budžet, a sve manje kao bogatstvo.

U Srbiji trenutno živi čak 260.000 muškaraca do 50 godina koji su neoženjeni!

U mnogim selima ostali su samo muškarci koji često bukvalno nemaju  koga da ožene, jer u njihovim selima nema devojaka.


U selima širom Srbije, vec decenijama se sela prazne, deca odlaze u skole, u gradove, tamo nalaze posao, i ostaju, retko ko se vraca nazad na selo, jer nase devojke nece da zive i rade na selu!

Posle završetka osmogodišnje škole devojke masovno beže u gradove, od krava i motike, dok se momci, naslednici imanja, ipak teže odlučuju da koliko-toliko siguran život na očevini, u svojoj kući, zamene za podstanarski život po gradskim sobičcima.
To su uglavnom obrazovani momci, koji devojkama mogu da obezbede normalan I pristojan život

Dzaba price, da tu imaju lepu prirodu, da ne moraju mnogo da putuju i da se maltertiraju sa gradskim prevozom, da i ovde ima para… kada ima i poslova koji su njima teski, ili ih se stide…

IZVOR:Telegraf


Објавио Нема коментара:

Da li je brak privilegija mladih?

tumblr_n1cp3s6ZTL1qkh326o1_500






















Sami nazivi “mlada”, “mladoženja”, “mladenci” impliciraju da bi ljudi u brak trebalo da stupe dok su mladi. Za to postoje brojni potpuno opravdani i zdravorazumski argumenti. Zato i prva asocijacija na venčanje najčešće jesu ljudi od treće do pete decenije života, što se takođe promenilo u odnosu na ranija, tradicionalnija shvatanja braka. No, šta je sa onima koji stupaju u brak u poznim godinama.Pre par meseci, sticajem okolnosti našla sam se u Domu za stare u Rumi. U obilasku doma, razgovarala sam sa psihologom koji tamo radi. Dotakli smo se i teme odnosa među korisnicima doma. Tada je pomenula da su ljubavne veze među njima česte, a neretko se sklapaju i brakovi. To me je navelo da porazmislim o kompletno drugačijoj perspektivi koju čovek mora imati kada u brak stupa u dvadesetim i u sedamdesetim godinama svog života.
Kada smo i sami mladi, ne možemo baš da, u svojim mislima, “dosegnemo” to kako izgleda to kada imaš više godina nego što stvarno imaš – četrdeset, pedeset, a nadalje da i ne govorim. To se posebno odnosi na ljubavne odnose (a nekada ću i saznati do kojih godina ljudi upražnjavaju seks, za sada mi ne polazi za rukom). Ipak, kada na ulici sretnemo vremešni par koji se drži za ruke, sigurno je da ne ostanemo ravnodušni. Tada najčešće pomislimo kako je divno i u tim godinama držati se za ruke, pokazivati naklonost i bliskost na taj način… kako prava ljubav zaista ne zna za godine, za protok vremena, ne haba se i ne troši. Malo kome padne na pamet: “Hej, možda su se venčali pre pet dana i sada uživaju u svojoj sveže ozvaničenoj ljubavi!”
old-couple
Sigurno je da je divno upoznati ljubav svog života (ma šta to značilo) dok smo mladi, roditi mu pregršt predivne dece, a onda posmatrati decu kako odrastaju, odlaze za svojim životima, a mi se vraćamo svom partneru kao sigurnoj luci, čekajući starost u miru i ljubavi koju su protekle decenije samo učvrstile. Svi, srećom, znamo takve parove, ali i one kojima je život podelio drugačije karte…
Ljudi se plaše samoće, posebno sa starošću i to je potpuno prirodno. Taj strah otelotvoren je u čuvenoj: “Ne želim da umrem sam(a)” rečenici. Muškarci je sigurno ređe izgovaraju, ali je sasvim sigurno da i sami strahuju od istog. Ljudi vremenom izgube svoje ljubavi i svoje partnere, da li svesno, sporazumo ili tragično… Međutim, kada se oporave, ne odustaju od ljubavi! Ne odustaju od ideje da vole i da budu voljeni, da imaju nekoga sa kime će da dele svoje vreme, brige, lepote života, sve ono što ga čini i lepim i surovim. Lakše je u dvoje, bez obzira na to koliko godina imali. I pored toga što su voleli i izgubili svoju ljubav, oni su dovoljno hrabri da ponovo vole.
Zato poklanjam jedan dubok naklon svim starijim parovima koji se odluče na bilo koju formu zajednice, bio to brak ili ne, jer nama mlađima šalju predivnu poruku: nikada, nikada nemoj odustati od ljubavi!

Објавио Нема коментара:

Šta donosi, a šta odnosi brak?


Brak predstavlja veliku promenu u životima onih koji u njega ulaze. Ne samo promenu da dnevnom nivou, kao što su mesto stanovanja, drugačije prezime (ako je takva odluka doneta), navikavanje da vas od sada oslovljavaju sa “gospođo” i da se na to odazivate, bez ispravljanja sa “gospođica”… Brak donosi i promene u unutrašnjem svetu, verovatno značajnije i dublje od onih koji se tiču same forme.
Od mnogih udatih žena može se čuti da su im veze sa supružnicima postale kvalitativno drugačije nakon sklapanja braka. Oni za koje je to “samo parče papira” sada prevrću očima (verovatno i gase ovaj tab na svojim brauzerima), ali činjenica je da stvari jesu drugačije nakon braka. Ljubav postaje dublja, povezanost višeslojnija, a osećaj pripadnosti postavlja kamen temeljac za izgradnju nove zajednice – porodice.
Šta je to što, na svim mogućim nivoima, brak donosi?
Brak donosi privrženost ~ I veza donosi privrženost, zar ne? Da, ali brak je privrženost koja je, na neki način, overena, ozakonjena, pečatirana i potpisana. :) Privrženost koja se ne završava samo na voljnoj odluci da budete zajedno, već privrženost koja je kao takva prepoznata od strane zakona i društva. Istina je da to (kao, ustalom, nijedna od stvari koje će tek biti nabrojane) ne važi za sve brakove, ali ovde pričamo o onima koji istinski veruju da “dok nas smrt ne rastavi” nije samo kliše, a svi koji u brak sa tom namerom i ulaze, u to istinski veruju.
Brak donosi zajedništvo ~ Sklapanjem braka između dvoje ljudi, dolazi do njihove vezanosti na nivou porodice. Njih dvoje sada čine porodicu, ali i njihove porodice su sada povezane. Sa brakom, ne dobijamo samo muža, dobijamo još jednu porodicu. Kao i primarnu, ni ovu stečenu nismo birali. Zato brak donosi zajedništvo, najpre sa partnerom, zatim i sa celom porodicom. Zajedništvo koje odlikuje osećaj pripadnosti, bliskost i želja da se u taj odnos ulaže (osim ako je svekrva veštica, onda postoje male razlike :) ).
tumblr_lo9yyjwq301qzwhhno1_1280
Brak donosi kompromis ~ Tačnije, brak zahteva kompromis. Bez njega, nemoguće je postići zajedništvo. Kompromis ne znači nužno i odricanje, ali znači slušanje, razumevanje, uvažavanje tuđih stavova i potreba, prihvatanje i prilagođavanje. Zvuči jednostavno, zar ne? Pa, i nije baš. No, ako postoji spremnost i iskrena želja da se kompromis postigne, onda sve ide daleko lakše.
Brak donosi sigurnost ~ Brak donosi onaj osećaj da, posle užasnog dana, možeš da se vratiš u svoj topli dom, gde će te neko saslušati i zagrliti kad ti je to najpotrebnije. Brak donosi osećaj da imaš nekoga pored tebe, sa kim deliš sve – i lepo i ružno. To svakako donose i prijateljstva i veze, ali brakom se taj osećaj sigurnosti može produbiti.
No, da li to sve znači da brak ima samo prednosti? Pa, statistika razvoda može da da odgovor na to pitanje. Šta je to što, dakle, sa stupanjem u brak gubimo ili, ako je gubitak u ovom kontekstu prejaka reč, šta je to čega se ulaskom u brak odričemo?
Brak odnosi samoživost ~ Samoživost, sebičnost, usmerenost samo na sebe… brak koji je usmeren na zajedništvo i na privrženost, nije preterano tolerantan ka “ja i samo ja” stavovima. Upravo zato što zahteva da se sagledaju, saslušaju i uvaže potrebe druge osobe, zahteva odricanje od samoživosti barem do određene mere.
marriage
Brak odnosi jedan mali deo slobode ~ Ne, ovo ne znači da je brak lanac na kom će neko da te drži do kraja života. To znači da ćeš, verovatno, morati da se odrekneš nekih svojih bubica, u kojima si kao devojka možda uživala. Više neće u pitanju biti samo tvoje želje, tvoja pravila, apsolutno raspolaganje svim vremenom koje imaš… Pominjano zajedništvo iziskuje vreme i energiju, koje si nekada ranije mogla da investiraš na neka svoja sitna zadovoljstva. To ne znači da njih više neće biti, već da ćeš imati nove obaveze koje će ustupiti mesto starim navikama. Ovo se odnosi i na sve te silne izlaske, devojačka ludovanja, na flertovanje… ne na sve, naravno, ali na nešto od toga skoro sigurno.
Brak odnosi samoću ~ Ako si izabrala partnera koji neće dozvoliti da se pored njega osećaš kao da si sama, koji neće na brak gledati kao na neki grozni ugovor već kao na zajednicu dvoje ljudi koji se vole i koji žele da dele svoje živote… onda brak odnosi samoću. Što je još bolje, takav brak odnosi i usamljenost.
Autor: Ina Poljak
Објавио Нема коментара:
Na danasnji dan, poseban za zene sirom sveta, budite radosne i ponosne, hrabre i jedinstvene! Uzivajte, sanjajte velike snove i obojite svet neznoscu i ljupkoscu kojom zracite. Od srca vam zelimo srecan 8. mart!
Објавио Нема коментара:
 

Razmišljajte drugačije,
nemojte se stideti,
nemojte kriti Vaše želje,
dođite da zajedno nađemo rešenje!
Da nađete bračnog druga,
da ne ostanete usamljeni,
da živite srećno,
da ste zadovoljni,
da se ujutru ne budite sami...

Javite se samo ako ste isključivo zainteresovani za brak!


AKCIJA SAMO ZA DAME U DECEMBRU I JANUARU

Drage dame, naša agencija je donela odluku da decembar i januar budu posvećeni ženama. Kontaktirajte nas i ostvarite specijalni popust na članarinu tokom ovih meseci. Umesto dosadašnje dve hiljade dinara, sve dame koje se učlane tokom ovog i narednog meseca platiće svega hiljadu dinara za šest meseci članstva. Pobedite usamljenost i uplovite u najdivniju luku – bračnu!

AGENCIJA ZA BRAČNO POSREDOVANJE "BRAK-JAITI"



Za svakoga od nas negde postoji onaj komadić koji nedostaje, osoba koja će na sve što smo postigli u životu staviti tačku i dati mu smisao. Možda zbog načina života ili udaljenosti dosad niste imali prilike da se sretnete, pa će nam biti zadovoljstvo da vas povežemo i da od vas čujemo do koje mere ste srećni. 



"Brak-jaiti" Čačak
Bulevar oslobođenja 37
069/ 21-00-874
032/372-857
brakjaiti@gmail.com
Skype: brak-jaiti
www.brak-jaiti.blogspot.com

Info centar Niš
069/455-16-23
018/515-142
brakjaiti.nis@gmail.com
Skype: brak-jaiti.nis
www.brakjaitinis.blogspot.com  

O NAMA:

 

    Објавио Нема коментара:

    AGENCIJA ZA BRAČNO POSREDOVANJE "BRAK-JAITI"


    Biti posrednik u upoznavanju dvoje ljudi predstavlja veliku odgovornost, ali je bogatstvo i sreća kada se između njih dogodi ljubav, brak i deca. Agencija "Brak-jaiti" osnovana je sa ciljem da Vam pomogne da pronađete pravog partnera, da se zaljubite, sklopite brak i zbog toga budete srećni i zadovoljni. Da pronađete nekoga kome trebate baš Vi takvi kakvi zaista jeste, neko ko Vas razume, poštuje, voli... Posredstvom naše agencije možete upoznati osobe iz naše zemlje i inostranstva.



    „Brak-jaiti“ Čačak
    Bulevar oslobođenja 37, Čačak
    069/21-00-874; 032/372-857
    Skype: Brak-jaiti
    Info centar Niš
    TC Kalča, lam.C, lok.81
    069/455-16-23; 018/515-142
    Skype: Brak jaiti Nis
    Објавио Нема коментара:
    Agencija za bračno posredovanje „Brak-jaiti“ 



    Agencija sa dugogodišnjim iskustvom, pouzdana i ozbiljna. Isključivo posredovanje radi braka, diskrecija zagarantovana. Ne radimo istopolne i fiktivne brakove. Članovi su iz svih gradova Srbije, bivših republika SFRJ, zapadnoevropskih zemalja, Rusije, Ukrajine, Kanade, Amerike... Naši članovi su našli srodne duše, pridružite se. Ne dozvolite sebi samoću i dopustite sreći da uđe u Vaš život.


    „Brak-jaiti“ Čačak
    Bulevar oslobođenja 37, Čačak
    069/21-00-874; 032/372-857
    Skype: Brak-jaiti
    Info centar Niš
    TC Kalča, lam.C, lok.81
    069/455-16-23; 018/515-142
    Skype: Brak jaiti Nis



    Kako volimo sa 18, kako sa 36, a kako sa 50: isto, jače, jednostavnije, ili strastvenije

     

    kako_volimo_sa_18_kako_sa_36_a_kako_sa_50_isto_jace_jednostavnije_ili_strastvenije_1


    Istraživanja pokazuju da nam se sva zaljubljivanja dogode do 40. godine, a da posle toga najlepše volimo...

    Zrela ljubav dolazi tek sa kompletnim razvojem ličnosti, a istraživanja pokazuju da nam se, iako postoje izuzeci, sva zaljubljivanja dogode do 40. godine, a da posle toga najlepše volimo...
    Toliko je istraživanja obavljeno na temu ljubavi, zaljubljenosti, emocionalne (ne)zrelosti, da se čini da o tome nema ništa više da se kaže.
    Ali, iako se nauka odavno "umešala" u emocije muškarca i žene, još ne postoji jedinstven recept kako prepoznati ljubav, biti siguran da je prava, kako je sačuvati. Da li volimo isto sa 25 i 50 godina, kada nas emotivna ispunjenost najviše usrećuje i od čega zavisi koje će mesto na listi prioriteta ljubav imati?
    Psiholozi tvrde da mnogo toga zavisi od odnosa u primarnoj porodici, braka roditelja, vaspitanja... Ali, ako pretpostavimo da je sve to išlo "normalnim" tokom, da smo se formirali u emotivno i psihički zrelu osobu, sposobnu da ljubav prihvati i pruži, kako se ona menja sa vremenom?
    Zov prirode budi duboku emotivnu energiju: ljubav je peti element stvaranja...
    Kako volimo sa 18, kako sa 36, kako sa 50? Isto, jače, strastvenije, jednostavnije...? Naučnici tvrde da je prva ljubav jako važna, jer na mnogo načina formira našu predstavu o ljubavi i trajno nas određuje. Ljubav u tinejdžerskom dobu emotivno je jaka, strastvena, na izgled životna.
    Ali, to se događa zbog toga što još nismo u stanju da razgraničimo ljubav i zaljubljenost, dve dijametralno suprotne stavri, jer je prema definicijama ljubav zrelost, a zaljubljenost nezrelost. Leptirići u stomaku, neprekidno maštanje i razmišljanje o osobi koju volimo, euforija koja prati sva ta intenzivna osećanja prilično sakrivaju "lice" osobe u koju smo zaljubljeni.
    Mi je, u stvari, uopšte realno ne vidimo, volimo samo osećaje koje ona u nama budi. Da ne bude zabune, može se biti zaljubljen i u zrelom dobu, kada smo i emotivno i psihički najstabilniji, ali je najvažnije znati i uočiti razliku. Zaljubljenost je stanje pomračene svesti, emotivnog i hormonalnog ludila, pa je zbog toga psiholozi nazivaju "nezrela ljubav".
    Zaljubljenost je vrsta infantilnosti, ona poručuje "ne mogu bez tebe", ali je samo kratkotrajno osećanje koje brzo donosi otrežnjenje, često i razočaranje. Još jedna posledica zaljubljenosti kao emotivne nezrelosti je i pogrešna predstava kako smo "nesrećni u ljubavi", što potpuno može da nas onesposobi da se emotivno ostvarimo.
    Iako smo u mlađim godinama skloniji da idealizujemo osobu koju volimo, to se vrlo lako može dogoditi i u srednjim godinama, pa čak i u trećem dobu. Psiholozi tvrde da se najčešće zaljubljuju osobe kojima je to promicalo u mladosti, odnosno koje su iz nekih razloga (preran ulazak u brak, pogrešni stavovi i ubeđenja, spartansko vaspitanje i zabrane da se pokažu emocije...) propustile euforiju zaljubljivanja.

    Tada se događa da su iracionalne predstave o osobi koju su upoznali mnogo jače, sve izgleda mnogo lepše nego što jeste i život dobija potpuno novi smisao. Međutim, zablude, iako su jače, kraće traju, tvrde istraživači. Naime, osobe u zrelim godinama, koje razviju fantaziju i iracionalnu sliku o osobi koja se pojavila u njihovom životu, mnogo brže će doći do "otrežnjenja", što se događa zbog zrelosti i iskustva koje su tokom godina stekle.
    Projekcija savršene žene ili muškarca oličena u osobi u koju smo zaljubljeni sa aspekta psihologije nije okrenuta ka drugoj osobi, već prema sopstvenim željama, strahovima, kompleksima. To je na neki način opsednutost ega zaljubljene osobe onim što ona za sebe emotivno želi. Zbog toga je u zaljubljenosti relacija prema drugom samo privid, dok je ljubav potpuno suprotan odnos, totalno usmeren prema dugoj osobi.
    Za one koji žele najviše od života: kako da probudimo ljubav...
    Neki psiholozi tvrde da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost gubi sposobnost da se zaljubi, ali je itekako sposobna da voli. Psihijatar Donatela Maraciti, autorka knjige "La natura dell'amore" tvrdi da se prilikom zaljubljivanja aktiviraju određene zone međumozga koje pokreću amigdalu koja spaja neurone, što dovodi do potpune "biohemijske oluje" u telu.
    Deluju i određene moždane zone povezane sa stomakom, zbog čega osećamo "leptiriće". Iz tog stanja do prave ljubavi dolazi se postepeno, hormonima, uglavnom pomoću oksitocina, pa nervoza, leptirići u stomaku, manjak apetita i sna, počinju da se transformišu u prijatne osećaje. Ali to ne može da se desi pre 20. godine, tvrdi doktorka, zato što ljudski mozak neurološki nije spreman za taj "prelaz".
    Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. U umu zaljubljenog čoveka taj odnos potpuno je zamagljen, dok ga ljubav potpuno bistri. Da bismo voleli moramo pronići u suštinu nekog čoveka, a ako ga i pored svih nedostataka i mana koje poseduje i dalje volimo, to je ono "pravo".
    U ljubavi je ego potpuno "miran", osoba zna šta želi i voli, donosi odluke trezveno i racionalno, bira da voli. Kada smo zaljubljeni mislimo da bez tog nekog ne možemo da živimo, dok je zrela ljubav potpuno svesna da možemo i umemo sami, ali da taj neko obogaćuje naš život, puno znači i vredan je poverenja.
    Објавио Нема коментара:
    Пријавите се на: Постови (Atom)